Srbija dobija svoj prvi satelit, lansiranje “Mozaika” u prvoj polovini 2025. godine
Srbija bi u prvoj polovini 2025. godine trebalo da lansira svoj prvi satelit u “Mozaik” koji će se u orbiti zadržati dve godine.
U “prtljagu” će nositi dva instrumenta, jedan namenjen snimanju Sunca u rengenskom zračenju i to tokom očekivanog maksimuma Subčeve aktivnosti u njegovom ciklusu koji traje oko 11 godina. Drugi je kamera namenjena za optičko snimanje Zemljine površine, i naravno Srbije. Tako će naš satelit dati prve snimke naše zemlje iz svemira.
Profesor dr Luka Popović durektor Astronomske opservatorije Beograda, u razgovoru otkriva da će se raditi o malom satelitu, takozvani “CubeSat”, koji ima kockasti oblik dimenzija oko 10-ak centimetara u visini, širini i dužini.
Razradili smo idejni projekat koji zahteva da satelit bude sastavljen od tri jednice i da težina bude do oko 5 kilograma – kaže Popović.
-Razlog što se radi sa takvim jedinicama je standardizacija kod izrade malih satelita kako bi i lansiranje bilo jednostavnije. Oni se pakuju u rakete koje mogu da ponesu više ovakvih satelita odjednom do orbite oko Zemlje. Cilj misije je da ispita visokoenergetsko zračenje u maksimumu aktivnosti, a koje se ne može meriti sa Zemljine površine, pošto je ono apsorbovano u zemljinoj atmosferi. Pored toga ispitivaćemo i koliko Sunčevo zračenje utiče na dugovečnost ovakvih satelita i njegovu funkciju, što do sada nije dovoljno ispitano.
Naš sagovornik ističe da jedan ovako složen poduhvat zahteva multidisciplinarni tim. Čine ga astronomi i matematičari sa Astronomske opservatorije i Matematičkog fakulteta, inženjeri sa Mašinskog fakulteta i fizičari sa Instituta za fiziku.
Tim vođen profesorom Dušanom Marčetom sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta je uradio prvi fazu naučnog cilja i određivanju potrebnih tehničkih osobina satelita – navodi profesor Popović.
-Projekat, odnosno satelit ima radni naziv MOZAIK skraćeno od reči “Multpurose Academic Cuvest”. U drugoj fazi očekujemo da se više uključe inženjeri sa Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta, a ideja je da budu uključeni i doktoranti iz ovih oblasti.
Prema rečima profesora dr Milana Stojanovića, prosečni životni vek ovakvih satelita je oko dve godine. Obzirom da bi “Mozaik” trebao da bide u orbiti za vreme maksimuma Sunčeve aktivnosti moguće da boravak u orbiti bude i kraćeg veka.
-No bez obzira na dužinu životnog veka ovakvog satelita, najbitnije je da svi instrumenti rade i da imamo dobru komunikaciju sa satelitom, pošto je ovo ujedno i eksperiment kojim će se ispitivati uticaj Sunčevog zračenja na satelit i njegovu stabilnost – istoče dr Stojanović.
Izvor:Novosti.rs
