Home » Recikliramo 3% komunalnog otpada – Cirkularna ekonomija neiskorišćena prilika za Srbiju

Recikliramo 3% komunalnog otpada – Cirkularna ekonomija neiskorišćena prilika za Srbiju

0

Ukoliko nema podsticaja ka privredi, ali ako ne postoji svest i ekonomska dobit, neće ni poslovna zajednica sama početi da primenjuje načela cirkularne ekonomije. Separacija otpada i njegova ponovna upotreba u industriji je i prilika za ozbiljne projekte javno-privatnog partnerstva ali, nažalost, te šanse Srbija i dalje uporno propušta. Odgovorno upravljanje otpadom je ključno za odgovorne kompanije koje prate najviše ESG standarde. Cirkularni pristup upravljanju otpadom – minimiziranje količine, recikliranje, ponovna upotreba – predstavlja trend u mnogim industrijama. Reciklaža je takođe u fokusu, budući da se smatra industrijom sa velikim potencijalom, kako za investicije, tako i za prihod, piše portal Odrzime.rs.

Sve više otpada

Kako raste životni standard, tako se uvećava i kupovna moć, a što više kupujemo, stvaramo i veće količine otpada. Samim tim i industrija radi brže, u želji da zadovolji potrebe tržišta, pa pritom stvara i više otpada, kako onog koji je nusproizvod, tako i onog koji nije prodat ili mu je istekao rok trajanja. Nažalost, te ogromne količine smeća završavaju na deponijama, pa čak i nelegalnim smetlištima, umesto da se recikliraju i ponovo upotrebe u proizvodnji.

– Studija koju smo radili upravo to pokazuje. Lokalne strategije i prateća dokumenta kao i sve ono što se sprovodi na lokalu kada je u pitanju komunalni otpad, ne prepoznaje u dovoljnoj meri mogućnosti kada je u pitanju cirkularna ekonomija. Uglavnom su za to zadužena javno-komunalna preduzeća čiji je zadatak da pokupe otpad i da ga deponuju, tamo gde imaju sreće deponiju ga na sanitarne, a tamo gde nemaju sreće bacaju ga na nesanitarne deponije. Još uvek je u jako malom procentu shvaćeno koliki potencijal komunalni otpad ima – ističe Igor Jezdimirović iz organizacije “Inženjeri zaštite životne sredine”.

– Mi sada moramo da vidimo gde ćemo biti 2030. ili 2050. godine, koje su nam politike potrebne i ono najvažnije, kakva nam je infrastruktura potrebna – ističe Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije.

– Kad kažem infrastruktura mislim na to da li ćemo u javnom komunalnom sektoru imati dve ili pet kanti, kako ćemo odvoziti otpad, kako ćemo ga deponovati, da li ćemo ga energetski upotrebljavati, sve su to izazovi koji stoje pred nama – poručuje Mitrović.

A trenutna situacija je takva da se u Srbiji godišnje preradi svega 3% komunalnog otpada, dok ostatak završava na organizovanim i divljim deponijama, jer se separacija ne sprovodi. Kada je reč o hrani sa isteklim rokom trajanja ili iskorišćenim jestivim uljem, imamo kompanije koje ih prikupljaju i prerađuju, ali nemamo dovoljnu svest građana i privrede o tome da se organski otpad takođe mora adekvatno zbrinjavati.

– Mi recikliramo i upravljamo sa svega jedan posto organskog otpada, a to je jako malo. Mislim da ne bismo trebali da se poredimo sa bilo kim, naročito sa razvijenim zemljama Evropske unije. Kako bi što više organskog otpada bilo zbrinuto na pravi način, da završava kod operatera sa dozvolom za upravljanjem takvim otpadom, a ne na divljim deponijama, sve mere i rešenja koje bismo trebali da uvedemo moramo da prilagodimo specifičnostima naše privrede – ističe Bojan Gligić, direktor kompanije Eso Tron iz Rumenke, koja se bavi prikupljanjem i preradom otpada od hrane.

Izvor: ekapija.com

Foto: unsplash.com

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *