Home » Prva srpska “zdrava pekara” iz Borče

Prva srpska “zdrava pekara” iz Borče

0

Kod nas, termin “pekara” se uglavnom vezuje za visokokaloričnu brzu hranu koja se ne preporučuje u velikim količinama. Ali šta ako postoji alternativa?

“Prva srpska zdrava pekara”. Prema vlasnicima dotične, ovo je adekvatno drugo ime za pekaru “Zrno Ra” u beogradskog naselju Borča. Mladi bračni par Aleksandar Arsenovski i Ana Majstorović Arsenovski svoj biznis nazvali su po svetlosti kao izvoru svega, a pre svega života. Kako ističu, Svoje hlebove, peciva i kolače prave od brašna spelte, heljde, nauta, i sličnih zdravih sastojaka. Preduslov je da sve bude bez belog pšeničnog brašna i, naravno, bez aditiva i konzervanasa.

– Spelta i heljda su dve sestre, i jedno brašno bez drugoga ne ide. Spelta je sada postala popularna ali ne smemo zaboraviti ni heljdu kao stariju sestru – veli Arsenovski. Po profesiji pejsažni arhitekta, on je trenutno punopravni “majstor za hleb”.

Šta “zdrava pekara” ima da ponudi?

U ovoj pekari, kao i u mnogim drugima u Srbiji, mladi pregaoci prave i baklavu. Ali u njihov finalni proizvod ne ide šećer, a propo gesla “prva srpska zdrava pekara”. Arsenovski ponosno ističe proces iza spravljanja njihove baklave. –

– Zaslađujemo je ječmenim sladom i suvim grožđem. Sve što pravimo je bez aditiva, bez pasterizacija, ručno pakovano. Izbacili smo i prve speltine tortilje koje postoje u Srbiji, takođe ručno rađene – kaže on.

Aleksandrova supruga i poslovni partner Ana je po obrazovanju specijalni edukator rehabilitator, takođe iz pekarske porodice. U članku na sajtu Domen.rs objasnila je da je važno da se dobra namirnica pravi od dobre sirovine. Za to se, barem što se proizvoda njene i suprugove pekare tiče, brine firme Spelta Jevtić iz Novog Sada koja njihove sirovine nikada ne tretira pesticidima.

– Pravimo hleb od kamuta i polbe. To su žitarice koje imaju još manje glutena nego spelta, a pune su proteina i dokazano je da su dobre u prevenciji modernih bolesti, recimo za dijabetes i za štitastu žlezdu. To dolazi iz Rusije. Brašno od polbe i kamut nabavljamo od firme Slavuj Grečka – navodi Majstorović Arsenovski.

Kako oni kažu, jako je važno da se ovakav način pravljenja hleba i peciva proširi po Srbiji. Pritom, posebno ističu da je ključno i da kupci postanu svesniji deklaracija i onoga šta na njima piše. Čak i kada je nešto tako “obično” kao hleb ili pecivo u pitanju.

– I to se događa. Ljudi sve više žele da podržavaju domaće male proizvođače a ne velike korporacije i masovnu serijsku proizvodnju. A ne bojimo se konkurencije, za nas se već daleko čulo. Moj deda je bio jedna od prvih koradžija u Beogradu a imamo i petu generaciju koja može da nas nasledi, tako a je tradicija tu. Ne bavimo se konkurencijom, naš je cilj da se zadrži kvalitet i poboljša ako se može – apostrofira muška polovina ovog dinamičnog dua.

Izvor: ekapija.com

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *