Home » Pored bakra i drveta, sada ćemo u Kinu slati maline, rakiju, pa i vino: Šta tačno podrazumeva Sporazum o slobodnoj trgovini?

Pored bakra i drveta, sada ćemo u Kinu slati maline, rakiju, pa i vino: Šta tačno podrazumeva Sporazum o slobodnoj trgovini?

0

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine jedan je od najvažnijih koji su potpisani danas u Pekingu. Sporazum obuhvata 10.412 srpskih tarifnih pozicija odnosno prozvoda i 8.930 sa kineske strane. Prema najavama, sporazum će stupiti na snagu do maja ili juna.

Osim ruda bakra i čelika, Srbija sada Kini može da ponudi mnoge druge, pre svega prehrambene proizvode. Čak 66 odsto proizvoda kojima se trguje između dve zemlje biće odmah oslobođeno carina.

Sporazum predviđa da za neke proizvode (11,4% od onog što se izvozi) liberalizacija nastupi posle pet godina, za neke (11,2%) posle 10 godina, neke druge (0,7%) pak posle 15 godina, dok će 10,1 odsto proizvoda biti izuzeto iz sporazuma o slobodnoj trgovini.

Razmena nota sa kineskom stranom u roku je od 90 dana. 

Sporazum podrazumeva da nemamo carine koje su danas veoma visoke, na sprsku jabuku, šljivu, breskvu, sojino ulje…

Neće biti carine ni na smrznutu malinu, koja beleži rast od 350 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Zatim ni na pivo, vodu, kiselu vodu, gotovo sve faramaceutske i industrijske proizvode…

“Vino će biti bez carina u potpunosti za pet godina, pošto će se carina postepeno smanjivati po 20 odsto u narednih pet godina, dok danas moraju da se uračunaju i čine 30 odsto ukupne cene. To će biti nula odsto posle pet godina i naši vinari će imati mnogo bolju cenu na tom tržištu”, istakao je ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kada je reč o rakiji, u periodu od 10 godina biće ukinuta carina, pošto će svake godine biti niža za po 10 odsto.

Posledično, proizvodi koje inače uvozimo iz Kine imaće neuporedivo nižu cenu.

Sprazum je pripreman šest meseci i na njemu je radilo i pregovaralo šest radnih grupa.

Ranije je bilo reči o tome da pregovori nisu bili laki. 

Trgovina Srbije i Kine raste iz godinu u godinu

Ukupna robna razmena Srbije sa svetom raste iz godine u godinu. Izvoz robe iz Srbije u Kinu raste, a u 2022. dostigao je rekordnih 1,2 milijarde dolara

Kina se svrstava među prvih pet najznačajnijih ekonomskih partnera Srbije, prema kriterijumima ukupne robne razmene, kao i prema vrednostima izvoza i uvoza. U 2022. godini je bila naš drugi spoljnotrgovinski partner (posle Nemačke), sa ukupnim iznosom robne razmene od 6,1 milijardi dolara. To predstavlja povećanje od 20,5 odsto u odnosu na 2021. godinu i izvoz robe u vrednosti od 1,2 milijardi dolara zabeležio je rast od 23,5 odsto, dok je uvoz u vrednosti od skoro 5 milijardi dolara povećan za 19,8 odsto (NR Kina je od 2021. godini i naš prvi partner u uvozu).

Cilj zaključivanja Sporazuma o slobodnoj trgovini sa NR Kinom je omogućavanje preferencijalnog pristupa kineskom tržištu za srpske proizvode, čime se pored uravnoteženja robne razmene, odnosno smanjenja postojećeg spoljnotrgovinskog deficita, očekuje proširenje investicionih i proizvodnih kapaciteta u Srbiji, povećanje konkurentnosti, kao i jačanje sveukupne privredne delatnosti.

Naš izvoz u NR Kinu ( iako u 2022. godini prvi put premašuje 1 milijardu dolara), trenutno nije dovoljan da smanji postojeći trgovinski deficit. Kao rezultat liberalizacije trgovine, očekuje se povećanje srpskog izvoza i direktnih stranih ulaganja, što će dovesti do diversifikacije, odnosno proširenja strukture roba u izvoz, kao i do povećanja izvoza proizvoda više dodate vrednosti.

Pokrivenost uvoza izvozom sa Kinom bila je na nivou od 23,4 odsto, a deficit zabeležen na našoj strani iznosio je 3,8 milijardi dolara. Takođe, NR Kina je druga na listi najvećih investitora u srpsku privredu. Ukupne kineske investicije (uključujući Hong Kong i Tajvan) su, u periodu od 2010 – 2021. g, iznosile 2,9 milijardi evra.

Najznačajniju oblast saradnje između Srbije i NR Kine poslednjih godina je predstavljala realizacija infrastrukturnih projekata u R. Srbiji. Procena je da vrednost projekata Srbije i NR Kine u oblasti saobraćajne infrastrukture iznosi oko 7,5 milijardi evra.

U 2022. u strukturi izvoza preovlađuju sirovine (rude bakra i katode od bakra, drvo bukve i hrastovo neobrađeno drvo), dok su strukturi našeg uvoza najzastupljniji finalni proizvodi visoke dodate vrednosti (kotlovi sa vodogrejnim cevima, pametni telefoni, portabl mašine za AOP…)

Izvor: blic.rs

Foto: unsplash.com

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *