Međunarodna konferencija „Sto godina novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića”

Međunarodna konferencija “Sto godina novo-julijanskog kalendara Milutina Milankovića” održava se od 14. do 16. decembra u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta u Beogradu i u Kulturnom i naučnom centru “Milutin Milanković” u Dalju. Ovaj događaj se realizuje u okviru programa obeležavanja stogodišnjice od usvajanja reformisanog Julijanskog kalendara.

Milutin Milanković, srpski naučnik, ostavio je trajan pečat svojim radom tokom celog veka života. Njegovi naučni doprinosi, poput teorije o klimatskim promenama i najpreciznijeg kalendara za merenje vremena, postavili su ga uz bok velikanima poput Nikole Tesle i Mihajla Pupina.

Svečano otvaranje konferencije održano je danas, 14. decembar, sa početkom u 10 časova, u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta u Beogradu. Ovo događanje, otvoreno za širu javnost, obeležiće prisustvo eminentnih predstavnika institucija koje su pokrovitelji i suorganizatori, uključujući Ministarstvo prosvete, nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.

U okviru obeležavanja jubileja novojulijanskog kalendara Milutina Milankovića, organizovane su različite manifestacije, uključujući izložbu, publikacije, monografiju, film, i prigodne poštanske marke. Na samoj konferenciji, autori će izlagati 28 radova, od kojih je pet iz inostranstva.

Milutin Milanković je ne samo naučnik već i književni stvaralac koji je svojim delima vodio čitaoce kroz vasionu i vekove. Njegova dela, kao što je “Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba”, svrstana su među najznačajnija naučna dostignuća dvadesetog veka.

Ovaj velikan srpske nauke dobio je priznanja širom sveta, a njegovo ime ostaje upisano na Mesecu i Marsu kroz nazive kratera. Njegova figura krasila je novčanicu od 2000 srpskih dinara, a inicijative poput spomenika, muzeja i škola nazvanih po Milutinu Milankoviću svedoče o neprolaznoj vrednosti njegovog doprinosa nauci i kulturi.

Konferencija ima za cilj da javnosti pruži pouzdane i objektivne informacije o nastanku i razvoju kalendarskog znanja, te da istraži teme iz matematičke i astronomske teorije merenja i računanja vremena. Pored toga, fokusirala se na istoriju kalendarskih saznanja i doprinose Milutina Milankovića reformi Julijanskog kalendara.

O novojulijanskom kalendaru i njegovom značaju

Novojulijanski kalendar, često nazivan i Milankovićev kalendar, predstavlja reformu Julijanskog kalendara koju je sproveo srpski naučnik Milutin Milanković. Ova revizija ima za cilj preciznije određivanje vremena, posebno u vezi sa sezonskim promenama. Evo nekoliko ključnih tačaka vezanih za novojulijanski kalendar:

1. Astronomska Preciznost: Milanković je usmerio svoje istraživanje ka astronomskoj preciznosti kalendara. Novojulijanski kalendar prilagođava se dužim astronoskim ciklusima, što ga čini tačnijim u određivanju datuma i sezona.
2. Varijacija Dužine Godine: Ovaj kalendar koristi varijabilnu dužinu godine kako bi se uskladio sa stvarnim vremenskim promenama. Ovo je u suprotnosti sa starim Juliankim kalendarom koji je koristio konstantnu dužinu godine.
3. Revolucionarne Promene: Milankovićeva reforma uključivala je nekoliko ključnih inovacija, uključujući tzv. “ciklus od 8 godina” koji je uveo periodicne korekcije kako bi se održala preciznost u odnosu na astronomske događaje.
4. Globalni Uticaj: Milankovićev kalendar nije samo doprinos srpskoj i balkanskoj kulturi, već ima globalni uticaj. Njegova preciznost i prilagodljivost prepoznati su kao vredni resursi za globalnu zajednicu koja se bavi vremenskim merenjima i proučavanjem klimatskih promena.
5. Aktuelnost i Nastavak: I danas, novojulijanski kalendar ostaje aktuelan i ima značajan doprinos u oblasti astronomije i kalendara. Njegova primena i dalje pruža temelj za tačno merenje vremena i proučavanje klimatskih promena, iako se u većini sveta koristi Gregorijanski kalendar.