Home » Da li vam je penzija neophodna? Sve više mladih živi po novim pravilima, to im je siguran način da uštede, a recept je lak

Da li vam je penzija neophodna? Sve više mladih živi po novim pravilima, to im je siguran način da uštede, a recept je lak

0

Za većinu ljudi, njihov cilj je da naporno rade, uštede novac i odu u prevremenu penziju. Ali među mlađim radnicima se pojavljuje trend „meke štednje“, koji dovodi u pitanje tradicionalni način razmišljanja.

Meka štednja se odnosi na stavljanje manje novca u budućnost, a više na korišćenje za sadašnjost.

Generacija Z — generacija koja stavlja iskustva ispred novca — predvodi takozvani talas meke štednje, prema Intuit studiji indeksa prosperiteta. „Meka štednja je blag životni odgovor na finansije“, navodi se u izveštaju.

“Meki život“ je stil života koji obuhvata udobnost i nizak nivo stresa, dajući prioritet ličnom rastu i mentalnom zdravlju.

U izveštaju je utvrđeno da je pristup ulaganju i ličnim finansijama generacije Z — onih rođenih posle 1997 — „mekši“ od prethodnih decenija.

Šta to znači? To znači da mlađi investitori ulažu svoj novac u svrhe koje odražavaju njihove lične stavove.

Oni takođe traže emocionalnu vezu sa brendovima i profesionalcima sa kojima se odluče za saradnju, rekla je za CNBC Liz Keler, šefica savetnika za BlackRock-ovo američko savetovanje o bogatstvu.

Da li ljudi manje štede?

Mlađi radnici imaju želju da se oslobode restriktivnih finansijskih ograničenja.

Tri od četiri generacije Z radije bi imali bolji kvalitet života nego dodatni novac u svojim bankama, pokazuje izveštaj Instituta.

U stvari, čini se da stope lične štednje među Amerikancima danas odražavaju blagi trend štednje.

Prema američkom Birou za ekonomske analize, Amerikanci štede manje u 2023. Stopa lične štednje — deo raspoloživog prihoda koji se izdvaja za štednju — bila je znatno niža od 3,9% u avgustu, u poređenju sa prosekom od 8,51% u prošlosti deceniju, prema podacima Trading Economics koji datiraju još iz 1959. godine.

Jedan od razloga za pad lične štednje je oporavak od pandemije Covid-19, rekao je Rajan Viktorin, potpredsednik finansijski konsultant u Fideliti Investments, korporaciji za finansijske usluge.

Kako su Amerikanci trošili znatno manje tokom pandemije u poslednje dve do tri godine, ljudi će verovatno potrošiti mnogo više sada da nadoknade izgubljeno vreme, rekla je ona za CNBC.

Pored toga, inflacija otežava ljudima da pokriju svoje troškove ili uštede, rekao je Koehler.

Smanjenje stope lične štednje takođe odražava promenu finansijskih ciljeva među radnicima danas.

Kako mlađi ljudi ulaze u radnu snagu, oni donose nove finansijske prioritete i veća je verovatnoća da će prihvatiti „ravnotežu između tradicionalne ’žurke’ da uštede svaki peni i korišćenja nekog dodatnog prihoda za uživanje u životu“, rekao je Viktorin.

Penzionisanje i štednja

Penzionisanje je veliko finale za većinu radnika. Međutim, više ih brine da možda uopšte neće moći da se penzionišu.

Izveštaj kompanije Blackrock pokazuje da 2023. godine samo 53% radnika veruje da su na putu da se penzionišu sa životnim stilom koji žele. Nedostatak prihoda od penzije, zabrinutost zbog nestabilnosti tržišta i visoka inflacija bili su neki od razloga koji se navode za nedostatak poverenja radnika u penziju.

Mlađi radnici takođe dele ista osećanja, gde dvoje od tri generacije Z nisu sigurni da li će ikada imati dovoljno novca za penziju.

Međutim, ovaj strah možda nije toliko zabrinut za mlađu generaciju, jer većina zapravo želi da se penzioniše ranije – ili da se uopšte penzioniše, pokazao je izveštaj Instituta.

Pored toga, Transamerički centar za studije o penzionisanju otkrio je da skoro polovina radno aktivnog stanovništva ili očekuje da će raditi više od 65 godina ili ne planira da se penzioniše.

Tradicionalno, penzionisanje podrazumeva trajno napuštanje radne snage. Međutim, stručnjaci su otkrili da se i sama definicija penzionisanja menja između generacija.

Oko 41% generacije Z i 44% milenijalaca — onih koji trenutno imaju između 27 i 42 godine — znatno je verovatnije da žele da rade neki oblik plaćenog posla tokom penzionisanja.

To je više od 31% generacije Ks (onih rođenih između 1965. do 1980.) i 21% bebi bumera (rođenih između 1946. do 1964.) anketiranih, pokazao je izveštaj Transameričkog centra za studije o penzionisanju.

Ova sve veća sklonost ka doživotnom prihodu bi možda mogla učiniti čin „penzionisanja“ zastarelim.

Iako mlađi radnici ne nameravaju da prestanu da rade, još uvek se nastoji povećati njihova penziona štednja.

Fidelitijeva analiza penzionisanja u drugom kvartalu pokazala je da su milenijalci i generacija Z i dalje glavni korisnici plana štednje 401(k), plana penzione štednje koji nude američki poslodavci koji ima poreske prednosti za štediše.

Izveštaj je otkrio da je u drugom kvartalu prošle godine prosečna bilansa od 401 (k) porasla za dvocifrenu cifru za generaciju Z i milenijale – generacija Z je zabeležila porast od 66%, a milenijalci su imali porast od 24,5%.

Na šta ljudi troše više?

Ipak, ostaje jedno pitanje: gde ljudi usmeravaju svoj novac dok troše više, a manje štede?

Studija Intuita je otkrila da su milenijalci i generacija Z spremniji da troše na hobije i kupuju nebitne u poređenju sa generacijom Ks i bumerima.

Oko 47% milenijalaca i 40% generacije Z izrazilo je potrebu da imaju novca da bi se bavili svojom strašću ili hobijem, u poređenju sa samo 32% generacije Ks i 20% bumera.

Stručnjaci su istakli putovanja i zabavu kao neka od nebitnih iskustava kojima mlađa generacija daje prioritet.

Endi Rid, šef ponašanja investitora u kompaniji za upravljanje investicijama Vanguard, rekao je da je potrošnja generacije Z na zabavu porasla na 4,4% u 2022, u poređenju sa 3,3% u 2019.

Pored toga, Amerikanci su „ponovno fokusirani“ na putovanja nakon pandemije, što je mogući razlog zašto postoji smanjenje stope lične štednje, rekao je Viktorin iz Fidelitija.

Meka štednja je životni odgovor na finansije

Iako mlađa generacija manje štedi, to ne znači da žive od plate do plate.

U stvari, „izgleda da generacija Z živi u okviru svojih mogućnosti, a njihova povećana potrošnja izgleda više odražava rastuće troškove osnovnih stvari nego sve veći ukus za luksuz“, primetio je Rid.

– Potrošiti novac na stvari koje vas zaista čine srećnim je sjajno… [ali] ljudi bi trebalo da zadovolje svoje kratkoročne potrebe i da ostanu na tragu svojih dugoročnih ciljeva pre nego što slobodno troše, dodao je on.

Izvor: CNBC, blic.rs

Foto: unsplash.com

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *