25. godina od NATO agresije na SRJ
Tek što se noć nadvila nad našom zemljom ulična buka pretvorila se u tišinu, a spokojno veče prekinuo je prasak bombe.
Nekoliko minuta pre osam uveče, u sredu 24. marta 1999, NATO je započeo agresiju nad Saveznom Republikom Jugoslavijom.
U noći između 24. i 25. marta usledila je serija napada u području naselja Batajnica gde je i istoimeni vojni aerodrom. Jedna eksplozija u regionu Ralje, 30 kilometara južno od Beograda. Tri jake detonacije oko planine Avala. Takođe pogođena je i radarska stanica u Rakovici, oštećene tri školske zgrade i spoljni zid Manastira.
Akcija NATO snaga počela je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu u februaru i martu 1999. godine.
Tokom bombardovanja, NATO je izveo brojne vazdušne napade na vojne ciljeve širom Srbije i Crne Gore, uključujući infrastrukturu, vojne baze, komunikacione sisteme i vladine institucije. Međutim, napadi su takođe izazvali ozbiljnu humanitarnu krizu, uzrokujući civilne žrtve i velike štete na civilnoj infrastrukturi.
Žrtve NATO agresije
U napadima, poginulo je 1.008 pripadnika bezbednosnih snaga, a ukupan broj civilnih žrtava se do danas ne zna. Prema nekim navodima broj civilnih žrtava je između 489 i 527. Deca su često bila među žrtvama, a procene o broju dece koja su stradala tokom bombardovanja variraju, ali se procenjuje da je bilo stotine dece koja su izgubila živote ili su povređena.
“Milosrdni anđeo”
I 25. godina kasnije nije poznato kako je došlo do toga da se za napade NATO jedino u Srbiji koristi naziv “Milosrdni anđeo”.
“Saveznička snaga” je jedini termin koji poznaju zvanični dokumenti NATO-a, dok je “Milosrdni anđeo” za njih nepoznanica.
Uprkos svemu, naziv “Milosrdni anđeo” postao je ne samo opšte mesto, nego i istorijska činjenica.
Tako se u udžbeniku istorije za osnovce navodi da je “posle neuspelih pregovora u Rambujeu i Parizu … usledila agresija NATO-a” i da je “operacija ‘Milosrdni anđeo’ trajala od 24. marta do 10. juna 1999. godine”.
U kampanji vazdušnih udara učestvovale su snage 19 zemalja zapada, a akcije iz vazduha, koje su trajale 78 dana, izvedene su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
Tog 12. juna 1999. godine, za razliku od šizele, začulo se 60 sekundi jednoličnog tona koji je bio signal za prekid opasnosti. Vojno-tehnički sporazum potpisan je 12. juna 1999. na vojnom aerodromu u blizini Kumanova. Kumanovski sporazum označio je kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
